Beograd

%

,

km/h

hPa

Biologija komaraca

Komarci su dvokrilci iz familije Culicidae. U svetu postoji preko 3.500 opisanih vrsta komaraca rasprostranjenih u svim delovima naše planete, od tropskih prašuma do polarnih predela. Najveći broj vrsta naselјava tropska i umerena klimatska područja.

Komarci su insekti vitkog, izduženog tela, veličine uglavnom od 3 – 6 mm, mada postoje i znatno veće vrste kod kojih je telo dužine 19 mm. Telo komaraca je jasno izdelјeno na glavu, grudi i abdomen. Na grudnom regionu je smešten par izduženih, membranoznih krila, prekrivenih brojnim lјuspicama. Celo telo komaraca je prekriveno lјuspicama, a kod nekih na leđnom delu grudnog regiona one formiraju karakteristične šare koje su od značaja za raspoznavanje vrsta.

Razviće komaraca je potpuno i obuhvata četiri razvojna stadijuma: jaje, larvu (ukupno 4 stadijuma larve), lutku i odraslu jedinku (adult, imago). Prva tri stadijuma razvića su vezana za vodenu sredinu dok su adulti slobodnoleteći i uglavnom žive u blizini vodenih površina.

Jaje: Jaja su ovalnog oblika, veličine od oko 1 mm, braonkaste ili crne boje. Ženke polažu jaja pojedinačno ili u grupama, na površinu vode, vlažnog zemlјišta ili vegetacije, sve u zavisnosti od vrste.

Larva: U vodi, na temperaturi iznad 7°C, počinje razvojni ciklus larve komarca. Kod komaraca postoje ukupno četiri larvalna stadijuma. Larve imaju jako razvijenu glavu, proširen grudni region, nemaju noge i ceo razvojni stadijum provode u vodenoj sredini. Larve najveći deo vremena provode hraneći se filtriranjem vode. S obzirom da im je neophodan vazduh, larve povremeno dolaze do površine vode gde pomoću specijalnog organa, označenog kao sifon, uzimaju kiseonik. Kod larvi nekih komaraca sifon nije razvijen (rod Anopheles). Larve su veoma pokretne i kreću se kroz vodu trzajućim pokretima. Za brzinu razvoja larvi najvažniji faktori su prisustvo vode i temperatura vode (7-37°C). Najbrže se razvijaju na temperaturi vode od 26-28°C.

Lutka: Po završetku četvrtog stadijuma larva prelazi u lutku. Lutke komaraca su pokretne, oblika zareza. Glava i grudi su spojene u jedinstveno glaveno-grudni region, na čijem se leđnom delu nalazi par respiratornih cevčica. Abdominalni region je jasno odvojen od glaveno-grudnog, segmentisan je i pokretima ovog regiona larve se kreću kroz vodu. Poslednji abdominalni segment ima oblik vesla. Lutke se ne hrane i najveći deo vremena provode na površini vode, a ukoliko su uznemirene povlače se na dno. Iz lutke se nakon nekoliko dana oslobađa adultna jedinka.

Adult: Mužjaci odraslih komaraca na glavi imaju antene koje su obrasle čekinjama znatno gušće raspoređenim u odnosu na one kod ženki. S obzirom na način ishrane usni aparat komaraca je prilagođen za bodenje i sisanje. Međutim, samo ženke uzimaju krvni obrok jer su im proteini iz krvi neophodni za sazrevanje jaja. Mužjaci se hrane nektarom i nikada ne uzimaju krvne obroke. Životna funkcija mužjaka svedena je na razmnožavanje. Oni kraće žive i slabije lete. Kod nekih vrsta komaraca mužjaci stvaraju rojeve i vrtložno se u njima kreću. Kada ženka uleti u roj ona bira partnera i sa njim se pari. Po oplodnji, mužjak izlazi iz roja, slabije se hrani i ubrzo ugine.

Ženke uzimaju krvni obrok na svim višim kopnenim životinjama (vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima, uklјučujući i čoveka) u zavisnosti od vrste. Odrasli komarci imaju različite vrste domaćina. Neki se hrane isklјučivo na lјudima (antropofagni), neki preferiraju životinje (zoofagni), dok se neki komarci hrane samo na pticama (ornitofagni). Ženke komaraca privlači veći broj stimulusa koje emituju njihovi domaćini – znoj, uglјen dioksid koji se oslobađa prilikom disanja, mlečna kiselina, oktanol, toplota tela. Neki komarci se hrane u bilo koje doba dana, dok drugi napadaju u sumrak ili tokom noći. Tokom uzimanja krvnog obroka iz plјuvačnih žlezdi ženki se luči plјuvačka koja sadrži antikoagulante, koji sprečavaju zgrušavanje krvi, i supstance sa anestetičkim dejstvom koje ublažavaju bol prilikom uboda čime se obezbeđuje nesmetano hranjenje. Izlučivanje plјuvlјčke je značajno jer se na taj način mogu preneti uzročnici mnogih bolesti čiji su vektori komarci.

Prema nekim podacima u Srbiji je opisano oko 40 vrsta komaraca pri čemu su za naše područje karakteristični rodovi Aedes, Ochlerotatus, Culex, Anopheles, Culiseta i Coquillettidia. Najzastuplјenija vrsta u našoj zemlјi je Culex pipiens tzv. kućni komarac.