Beograd

%

,

km/h

hPa

Biologija krpelja

Krpelji (lat. Acarina, Acari) spadaju u paukolike životinje. Dovoljno su veliki da se mogu videti golim okom naročito kada su puni krvi. Spadaju među najstarije životinje na planeti zemlji, fosilni ostaci sežu do ranog devona, 400 miliona godina (Norton i sar. 1988, Kethley et al. 1989). Opisano je oko 45.000 vrsta.
S obzirom na značaj krpelja, kao vektora prouzrokovača obolenja čoveka i domaćih životinja, neophodno je poznavati njihove osnovne biološke karakteristike.
U našoj sredini iz roda Ixodes poznato je nekoliko vrsta, dok se po značaju, kako u svetu tako i kod nas, izdvaja vrsta Ixodes ricinus.

• Najčešće vrste u Srbiji

xodes ricinus

Dermacentor reticulatus

Rhipicephalus sanguineus

• Građa

Telo krpelja se deli na glaveni i grudno-abdominalni region. Telo je ovalnog oblika, dorzo-ventralno spljošteno. Na leđima postoji leđni štit koji kod mužjaka pokriva celo telo, a kod ženki samo prednji deo tela. Boja tela nenasisanih krpelja je obično žuta, braon ili tamna, a nasisanih ženki je najčešće sive boje, ređe svetložuta ili crvenkasta. Imaju četiri para nogu.
Kod pojedinih vrsta iksodidnih krpelja, ženke tokom sisanja krvi mogu uvećati svoje telo i preko 100 puta. Spoljni omotač služi i za regulisanje balansa vode krpelja, jer je slabo propustljiv za vodu. Presvlačenje kutikule je regulisano hormonskim putem. Počinje lizom stare koja se potom odbacuje i formira se nova od epidermalnog sloja.
Usni aparat čini kapitulum, koji je smešten u udubljenje leđnog štita na prednjem delu tela. Kapitulum sačinjavaju par helicera, par palpi i neparni hipostomum. Palpe imaju senzornu ulogu. NJima krpelj prepoznaje mesto za pričvršćivanje na koži. Palpe su priljubljene uz rostrum, ali se pri pričvršćivanju pomeraju u stranu i ne prodiru u kožu domaćina. Najvažniju ulogu u pričvršćivanju krpelja za domaćina, ima rostrum, sastavljen od hipostome i dve helicere. Uloga rostruma je u bušenju i pričvršćivanju za kožu domaćina. Pljuvačne žlezde luče proteinske produkte, koji se brzo stvrdnjavaju formirajući takozvani “cementni čep”, koji omogućava dugotrajan boravak na domaćinu. Kada krpelj završi sisanje krvi, čep se otapa pod dejstvom produkata pljuvačnih žlezda i krpelj silazi sa domaćina. Primarna uloga pljuvačke je antikoagulantno i antiinflamatorno delovanje, pa ubod krpelja, po silasku s domaćina, uglavnom prolazi nezapaženo.
Krpelji najčešće čekaju domaćina sa vlati trave i žbunja, zauzimajući karakterističan stav sa podignutim prednjim parom nogu oslanjajući se na zadnja tri para, jer identifikuju domaćina putem posebnih hemoreceptora. Privlači ih ugljen dioksid, mlečna kiselina, amonijak i butanska kiselina. Ovi receptori su smešteni na prvom paru nogu (zato i zauzimaju karakterističan stav dok čekaju plen). Tu su smešteni i receptori za specifične mirise pojedinih vrsta domaćina. Reaguju na svetlosne promene, vibracije ili na pojedine zvuke (npr. psećeg krpelja, privlači lajanje pasa).
• Ciklus razvića

Mužjaci i ženke pričvršćuju se na više vrsta domaćina, na kojima se odvija i oplodnja. Mužjak posle oplodnje ugine, a ženka ubada domaćina i ostaje u koži do 11 dana. Po isteku ovog vremena ženka se opušta i pada na zemlju i polaže jaja ispod lišća, u travi, ispod mahovine, u pukotine u zemlji i jazbine glodara.
Ženka za sedam dana položi u zemljištu 300 – 9000 jaja. Iz jaja se posle šest nedelja pile larve, koje se pričvršćuju uglavnom na sitne životinje, najčešće gmizavce i sitne glodare, na kojima sišu krv 3 – 6 dana.
Posle ishrane larve padaju na zemlju, gde ostaju oko mesec dana i potom se preobraze u nimfe, koje se pričvršćuju na novog domaćina.
Na novom domaćinu nimfe sišu krv 6 – 7 dana i onda padaju na zemlju gde ostaju oko dva meseca i posle presvlačenja transformišu se u adulte.
Celokupan ciklus razvića traje oko šest meseci, a nekada i više godina.
U našim krajevima javljaju se u dva perioda: u proleće i početkom jeseni.
U kasnijim stadijumima, kao što su nimfa i adult, krpelji su sposobni da se hrane na većim kičmenjacima, pa i na čoveku.

Staništa krpelja

Staništa krpelja su najčešće šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom, koja im je neophodna kako bi mogli da se kače na životinje i ljude koji su u prirodi i iz kojih će isisati potrebnu dozu krvi koja im je neophodna za dalji razvoj.
Krpelji su jedinke koje nemaju ravnomerno distribuiranu populaciju. Ženka posle oplođenja polaže jaja ( u zavisnosti od vrste od 200 pa i do 9000) u pukotine, jazbine šumskih životinja, ispod nagomilanog lišća, u slobodnoj prirodi, dok u sredini koju je kreirao čovek, one polažu jaja ispod kamenja, nagomilnog šuta, kanti, guma, drva za potpalu, burića, rupa zatrpanih lišćem, jazbina glodara i ostalih životinja, rupa koje su iskopali kućni ljubimci ili psi lutalice, na javnim površinama, a potom ih zatrpali rastresitim organskim materijalom i sl.
Vrsta Rhipicephalus sanguineus, smeđi pseći krpelj, može da se prenamnoži u kućama i stanovima. To je, za razliku od drugih krpelja, koji su vezani za slobodnu prirodu, vrsta koja svoj ciklus razvića može da završi u stanu.
Na osnovu njihove građe, krpelji nisu sposobni da se posle izlegnuća distribuiraju velikom brzinom na veće razdaljine, jer se relativno sporo kreću, kao i iz razloga što dosta vremena provode na vegetaciji čekajući svog domaćina.
Iz tog razloga se javlja ekstremno visoka brojnost na pojedinim lokalitetima, najčešće privatnim dvorištima i lokalnim površinama na kojima se nalaze divlje deponije i povišen broj kućnih ljubimaca ili domaćih životinja, ali i u parkovima i na površinama, koje se redovno ne održavaju
( čišćenje i košenje pre svega), kao i zbog prisustva velikog broja odomaćenih pasa lutalica i mačaka ( pasa prevashodno), koje građani hrane.

• Aktivnost krpelja

Aktivnost krpelja je uslovljena temperaturom i vlagom, kao i dužinom dana, a njihova brojnost iz godine u godinu varira zavisno od klimatskih uslova.
Sezona aktivnosti krpelja započinje u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5‐7 °C. Za vrste koje su na otvorenim staništima značajan uticaj ima sunčano zračenje, koje dovodi do akumuliranja toplote u telo krpelja i može izazvati početak aktivnosti i na nižim temparaturama. Aktivnost se nastavlja tokom celog proleća i početkom leta. Za vreme letnjih vrućina aktivnost krpelja opada, a u ranu jesen se ponovo registruje.
Niske temperature tokom zime, kao i visoke tokom leta, krpelji preživljavaju u stanju hibernacije.
Celokupan ciklus razvića traje oko šest meseci, a nekada i više godina. U našim krajevima najviša brojnost se javlja u dva perioda: u proleće i početkom jeseni.

• Krpelji kao vektori

Iksodidni krpelji parazitiraju veliki broj domaćina: gmizavce, ptice, divljač, domaće životinje, mačke, pse i čoveka.
Krpelji tokom svog razvoja od larve do adulta za ishranu koriste jednog, dva ili nekoliko različitih domaćina, među kojima može da bude i čovek, što predstavlja značajan problem u transmisiji zaraznih bolesti, kao što su Lajmska bolest, virusni krpeljski encefalitis, humana granulocitna anaplazmoza, Q- groznica, Krimska i Omska hemoragična groznica, Tularemija, meningoencefalitis, erlihioza, babezioza itd.
Sisanjem krvi na sitnim šumskim životinjama, pre svega glodarima, koji su najčešći i najbrojniji rezervoari raznih patogena, krpelji menjanjem domaćina mogu preneti patogene na čoveka i na domaće životinje.
Posebna karakteristika, koju treba istaći kod krpelja kao vektora, je što se izazivači raznih zaraznih bolesti prenose transovarijalno i na četvrtu generaciju potomstva.
Monitoring krpelja
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine u okviru preventivnih mera zaštite zdravlja stanovništva od vektorskih zaraznih bolesti u Beogradu, realizuje program monitoringa, procene brojnosti, determinacije vrsta i prisustva bakterije Borrelia burgdorferi, izazivača Lajmske bolesti.
Stručni timovi Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju vrše monitoring krpelja u šesnaest beogradskih opština, na površinama koje su predviđene planom monitoringa i stručne prognoze pojave i aktivnosti krpelja.
Ispitivanje prisustva i distribucije različitih vrsta krpelja, kao i prisustvo bakterije B. burgdorferi započinje zavisno od klimatskih uslova, najčešće u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5‐7 °C

• Način izvođenja monitoringa

Uzorci krpelja se sakupljaju metodom flag – čas, belim zastavama koje se prevlače preko zeljaste, žbunaste i drvenaste vegetacije.

Determinacija vrsta i utvrđivanje prisustva Borrelia burgdorferi, izazivača Lajmske bolesti

Sakupljeni krpelji se živi transportuju, do entomološke laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, gde se utvrđeje brojnost, vrši determinacija iksodidnih krpelja, kao i analiza sakupljenih jedinki na prisustvo bakterije B. burgdorferi mikroskopiranjem nativnih preparata u tamnom polju i PCR real time metodom.

Dosadašnji rezultati monitoringa
Na teritoriji Beograda je ustanovljeno prisustvo tri vrste krpelja sa uzorkovanih lokacija: Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus i Rhipicephalus sanguineus.
Najveća brojnost ovih paukolikih zglavkara je konstatovana na Avali, Košutnjaku, Lipovačkoj šumi, Topčideru i Jajincima, a najviše zaraženih jedinki je ustanovljeno na Košutnjaku, Topčideru, Avali, Bojčinskoj i Miljakovačkoj šumi.

Preporuke za građane

Preporuke za građane:

• Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
• Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
• Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
• Nositi zatvorenu obuću i čarape.
• Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.
• Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
• Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
• Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.
• Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Zaštita ljubimaca od krpelja

Krpelji svoje domaćine traže u visokoj travi i žbunju, pa ukoliko ljubimci žive u dvorištima potrebno je u njima redovno održavati zelene površine. Krpelji takođe vole topla i tamna mesta pa je iz tog razloga potrebno i kućicu, prostirke i sl. očistiti i proveriti da u njima nema sakrivenih krpelja. Održavanje higijene znatno smanjuje mogućnost da se krpelj zakači na ljubimca u dvorištu.
Pored ovih preventivnih mera potrebno je zaštiti vašeg ljubimca odgovarajućim preparatima za zaštitu od krpelja. Postoje razni preparati za zaštitu ljubimaca od buva i krpelja koji mogu biti u vidu ogrlica, ampula, tableta i sl. Najbolje je da se konsultujete sa vašim veterinarom oko izbora preparata za vašeg ljubimca. Preparati su dobri, ali ne pružaju 100% zaštitu i zato je potrebno da nakon svake šetnje detaljno pregledate svog ljubimca i ukoliko mu se neki krpelj zakačio možete ga i sami skinuti, ali je opet bolje da to uradi stručno lice – veterinar, kako ne bi došlo do nekih komplikacija.
Kao mera prevencije preporučuje se da ljubimce šetate na za to predviđenim površinama i da izbegavate neuređene zelene površine, šipražja, šumske komplekse i sl. gde je veća verovatnoća da će se neki krpelj na njih zakačiti.
Ne preporučuje se građanima da samostalno pokušavaju uklanjanje krpelja. Nestručno uklanjanje može dovesti do zaostajanja nekog dela tela krpelja u koži čime se komplikuje pravilno odstranjivanje. Obavezno se javiti lekaru zbog praćenja promena na mestu uboda i eventualno primene antibiotske terapije.
Pravovremena primena antibiotske terapije ima veliki značaj za sprečavanje komplikacija Lajmske i drugih bolesti koje prenose krpelji. Ako se ipak dogodi da krpelja odstranite van zdravstvene ustanove, vrlo je bitno da vašem izabranom lekaru prijavite ubod krpelja.
Zakačenog krpelja ne treba polivati tečnostima, kao što su benzin, ulje, alkohol i sl. Ovaj postupak dovodi do povraćanja crevnog sadržaja krpelja na mestu uboda i ubacivanja mikroorganizama u domaćina. Na taj način se povećava rizik od infektivnih oboljenja koje prenosi krpelj.

Medicinsko osoblje u zdravstvenim ustanovama je edukovano u postupanju i praćenju promena vezanih za ubod krpelja.

Pravilno vađenje krpelja:

1. Ako primetite krpelja zakačenog na nekom delu vašeg tela, ne paničite.
2. Krpelja je potrebno izvaditi što pre u najbližoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.)
3. Neophodno je da pripremite pribor za vađenje krpelja i kutijicu za odlaganje krpelja, radi transporta u laboratoriju koja vrši analizu.
4. Ne gnječite telo krpelja, ne polivajte ga raznim tečnostima i uljima, tako povećavate mogućnost infekcije, stimulišući lučenje pljuvačke i izbacivanje sadržaja iz creva krpelja, gde može biti prisutan uzročnik Lajmske bolesti.
5. Pincentom sa tupim ili zakrivljenim vrhovima uhvatite krpelja najbliže što možete površini kože, povucite naviše stabilnim vertikalnim potezima bez uvrtanja.
6. Krpelja odložite u plastičnu kutijicu.
7. Ukoliko se ipak desi da je deo krpelja zaostao koži poželjno je da se odstrani, zbog mogućeg nastanka sekundarne infekcije.
8. Nakon vađenja krpelja obavezno dezinfikujte kožu.
9. Krpelja možete odneti na analizu kako bi se utvrdilo da li je nosilac uzročnika Lajmske bolesti. Ovo ispitivanje možete uraditi i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Suzbijanje krpelja

Suzbijanje krpelja se vrši na zelenim površinama 16 gradskih opština na teritoriji Beograda i to na sledećim lokalitetima: Lipovačka šuma, SP „Jajinci“, Miljakovačka šuma, Banjica, Topčider, Hajd park, Košutnjak, Pionirski grad, Filmski grad, ulica Nova Skojevska, park na Banovom Brdu, park Bele Vode, Ada Ciganlija, Ada Huja, Šumice i okolina, Zvezdarska šuma, Tašmajdan, Kalemegdan, Mirijevski venac, Ušće sa priobaljem i okolnim parkovima u Novom Beogradu, Zemunski park, potez priobalja od bloka 45 do Galovice, potez Makiša ( desna obala Save), Ada Međica, od Crvenke do Pančevačkog mosta, od Pančevačkog mosta do Malog raja, Bojčinska šuma, Stepin gaj, Avala (izletničke površine), Grocka, Mladenovac, Sopot, Lazarevac, Barajevo i Surčin.
Organizacija i dinamika suzbijanja krpelja vrši se u skladu sa prethodno obavljenim monitoringom krpelja, na osnovu primljenih poziva građana i u zavisnosti od vremenskih uslova.
Tretiranje krpelja se vrši u periodu njihove najveće aktivnosti (prvi tretman tokom aprila i maja, i drugi tretman tokom septembra i oktobra).
Suzbijanje krpelja vrši se preko dana, u periodu od 10 do 16 sati pod adekvatnim vremenskim uslovima (odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha, odgovarajuća brzina vetra i bez padavina). Da bi se preparat ravnomerno naneo po određenom lokalitetu i imao dejstvo, potrebno je da temperatura bude ispod 28 stepeni, da vetar ne bude iznad 3m na sat, kao i da ne padne kiša narednih 48 sati.
Ukoliko se nakon izvršenog monitoringa ustanovi povećana brojnost krpelja u određenom delu grada, suzbijanje krpelja će se obaviti na toj lokaciji u najkraćem mogućem roku.

Opis lokacija
Tokom izvođenja suzbijanja krpelja, vodi se računa o površinama na kojima se vrši suzbijanje ovih paukolikih zglavkara. Tretiraju se parkovi, izletišta, šetališta, šume, park šume, dečija igrališta, sportski centri i druge zelene površine na kojima borave građani.
Preparat
Tretman suzbijnja krpelja vrši se biocidnim preparatom koji je bezbedan po zdravlje ljudi i registrovan za tu namenu.
Aparati
Za suzbijanje krpelja koriste se uređaji za tretman sa zemlje IGEBA LV i STIHL leđni atomizeri.